INTERVJU: NJ.E. AMBASADOR ŠVAJCARSKE JEAN-DANIEL RUCH

18/06/2015

REČ AMBASADORA

Izložba slika u rezidenciji Njegove ekselencije ambasadora Švajcarske gospodina Jean-Daniela Rucha bila je povod za razgovor o kulturnim projektima koje Švajcarska podržava u Srbiji, ali i prilika za priču o turizmu i putovanjima. Gospodin Ruch je ljubazno pristao da govori o ovim temama i da podeli sa nama utiske iz Srbije i Beograda.

Jean-Daniel Ruch

Kojim se kriterijumima Ambasada Švajcarske vodi kada odlučuje koje će kulturne projekte podržati?

– Postoje tri načina da Švajcarska podrži kulturne projekte. Prvi je velika fondacija sa sedištem u Švajcarskoj Pro Helvetia i njihov kriterijum je da to budu švajcarski umetnici koji mogu nastupati bilo gde u svetu. Tako svake godine nekoliko švajcarskih umetnika dođe u Srbiju zahvaljujući podršci ove fondacije, poslednji je bio nedavno na Mikser festivalu. Zatim postoji drugi način, sa budžetom od pola miliona švajcarskih franaka godišnje, a to je regionalni fond sa sedištem u Sarajevu ArtAngle, lokalna institucija čiji je cilj da podrži lokalnu kulturu u čitavoj oblasti zapadnog Balkana, što obuhvata zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju. Jedna od stvari koje oni traže jeste da projekat pokriva dve ili više zemalja u regionu. Konačno, imamo vrlo mali fond ovde u ambasadi, koji koristimo da podržimo vrlo male projekte, u vrednosti između 1000 i 2500 švajcarskih franaka. Nije nužno da to budu švajcarski umetnici, ali mogu biti, ne moraju da budu ni iz Srbije, nije merilo ni da li je u pitanju vizuelni umetnik, pozorišna trupa ili plesač… To nam daje puno slobode da podržimo ono što smatramo da zaslužuje podršku. Naš glavni kriterijum je kvalitet. Želimo da podržavamo kvalitet i kvalitetne umetnike. Još jedna stvar koja je za mene važna jeste da želimo da podržimo sve što doprinosi boljem imidžu Srbije u Švajcarskoj i boljem imidžu Švajcarske u Srbiji. Mislim da kultura i umetnost mogu puno doprineti tome da se promene neke od predrasuda koje neki ljudi mogu imati o jedoj od naše dve zemlje.

Kako ste zadovoljni prijemom na koji projekti koje Švajcarska podržava nailaze kod ovdašnje publike?

– Naravno, kad podržavamo projekte želimo da oni ostvare određeni efekat. Ne mislim da smo ikada podržali projekat koji je imao negativan odjek, uvek smo efektima bili veoma zadovoljni. Na primer, jedan od najvažnijih projekata koje smo podržali ove godine bio je Belgrade Dance Festival, što je bio rezultat zajedničkih napora fondacije Pro Helvetia i pomalo ambasade. Dve plesne kompanije iz Švajcarske su nastupile i postigle izuzetan uspeh, jedna je bila kompanija 7273 iz Ženeve, a druga Ballet Basel, koja je zatvorila festival u Sava centru. Bila je puna dvorana, nastup je privukao izuzetnu pažnju i bio je to projekat koji je imao sjajan efekat. Čak i mali projekti poput ovog koji je sada aktuelan, a koji gotovo da nije koštao ništa, imaju svoj odjek. Uzgred, ovaj projekat je sponzorisan, švajcarski poreski obveznici nisu platili ništa – i to je još jedna stvar koju možemo da učinimo, da pozovemo sponzore da podrže neki projekat. Dakle, reč je o veoma malom projektu, ali je on bez obzira na to dobio veliku pažnju medija, ministar kulture je bio ovde, više od stotinu osoba je do sada videlo ove slike i nekoliko ih je već prodato. Deo našeg posla je da osiguramo da sve što podržavamo ima pozitivan odjek i da na taj način ostvari uspeh.

Da li nam možete otkriti planove za neke buduće projekte?

– Naredni značajan projekat će biti potpuno drugačiji, ali ipak je u pitanju kultura. Švajcarski vojni bend će nam doći za naš nacionalni praznik. Želeli bismo da 30. jula organizujemo koncert švajcarskog vojnog benda i srpskog vojnog benda. Sprski vojni bend je veoma dobar, mogu da sviraju sve, mogu da sviraju džez i mnoge druge stvari. To je naredni projekat.

.

Koja su tržišta najinteresantnija za švajcarski turizam? I šta bi bilo najzanimljivije izdvojiti iz bogate i raznolike turističke ponude?

– Švajcarski turizam je okrenut Kini, Indiji i naravno Sjedinjenim Američkim Državama i drugim evropskim zemljama, ali se trenutno ulažu veliki napori u istočnoj Aziji, gde imate srednju klasu koja raste i u Kini i u Indiji i to su značajne mušterije švajcarskog turizma. Postoje 23 kantona u Švajcarskoj i svaki od njih sebe smatra posebnom zemljom iako su svi Švajcarci – kao što imate 27 članica Evropske Unije i svaka sebe smatra posebnom zemljom, a u isto vreme su svi Evropljani. Lepota malene Švajcarske je to što ćete kad putujete iz jednog kantona u drugi primetiti razliku – mogu biti drugačiji arhitektura, jezik, religija, tradicija, način na koji se prave sir i drugi tradicionalni proizvodi… I svaki od ova 23 kantona je vrlo zainteresovan da promoviše proizvode svoje regije, svoja regionalna obeležja u umetnosti, arhitekturi, u tradicionalnoj proizvodnji hrane… Zaista imate 23 zemlje u jednoj kad putujete u Švajcarsku. Turistička ponuda je takođe veoma široka. Osim što možete da obilazite i upoznajete zemlju i kantone, možete i da se bavite svim vrstama sportova, i zimskim i letnjim. U skijanju, naravno, možete da uživate zimi, dok leti možete da se bavite sportom na jezerima, možete da idite na rafting, vožnju kajakom, planinarenje… Postoje beskrajne, odlično označene staze na svim našim planinama, pa čak i u dolinama, gde isto možete da pešačite i to je jedna od najbolje organizovanih mreža aktivnosti u Švajcarskoj. Organizovana je na takav način da uvek možete da pronađete mesto gde ćete da prenoćite, čak i ako ste visoko u planinama. Ukoliko organizujete putovanje malo unapred naći ćete mesto da se odmorite ili da prenoćite nakon tri-četiri sata hoda i da onda nastavite narednog dana, moguće je organizovati divne ture na taj način. Takođe, postoje sjajni uslovi za planinski biciklizam. Sport je u Švajcarskoj jedna velika stvar. Kultura je druga. Posebno leti imamo dosta festivala, i to festivala visokog kvaliteta. Da pomenem samo jedan, Montreux Jazz Festival, koji je verovatno jedan od najboljih na svetu i koji je veoma dobar i za muzičke ametere. Različitost se, dakle, ne ogleda samo u geografiji naše zemlje ili u njenoj političkoj raznolikosti, već i u brojnim aktivnostima. Možete planinariti tri dana, pa otići na festival na otvorenom, onda otići na rafting rekom ili se samo odmarati na jezeru.

.

Koliki je po Vašem mišljenju potencijal Srbije da bude zanimljiva destinacija za turiste iz Švajcarske?

– Mislim da ona to već jeste. Postoji potencijal koji je još uvek neiskorišćen. Ono što Srbiju čini atraktivnom je najvećim delom Beograd. Ne mislim da su pokušaji da se regije razviju kao posebne turističke destinacije bili toliko uspešni do sada. Da, ljudi će otići u Novi Sad, možda i na Frušku goru, da posete neki manastir, ali ne znam za švajcarske turiste – osim ako nemaju porodicu tamo – koji će otići u istočnu Srbiju ili Šumadiju i provesti tamo nekoliko dana i noći. Pre će biti u pitanju tranzit, ako na primer idu u Crnu Goru. Beograd se, zahvaljujući i brojnim pozitivnim izveštajima u turističkim vodičima i na sajtovima poput vašeg, sada profilisao kao destinacija za city hoppers. Mali Berlin je izraz koji se koristi. Bio sam u Berlinu prošle nedelje i mislim da će Beogradu trebati još dosta da mu se približi, ali mali Berlin, zašto da ne? Pogotovo kad Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej budu renovirani, to će biti velika pogodnost. Taj deo kulturne i turističke ponude sada nedostaje Beogradu. Ali rekao bih da je već danas Beograd zanimljivo mesto za ljude koji su pomalo avanturističkog duha i radoznali, koji žele da vide nešto drugačije. Godinama su ljudi provodili produžene vikende u Parizu, Londonu, Berlinu, Barseloni, Rimu… i čujem sada mnoge koji kažu – zašto ne otići u Beograd? Činjenica da imamo oko dvesta hiljada ljudi srpskog porekla koji žive u Švajcarskoj takođe pomaže jer mnogi od njih još uvek imaju porodične veze ovde i često dolaze, pa onda dovedu prijatelje, pa se prijatelji vrate i pričaju sa drugim prijateljima, taj spontani publicitet ima vrlo pozitivan uticaj. Sada je pitanje – kako se dalje razvijati? Imate jaku bazu u Beogradu, koja će postati još jača nakon otvaranja pomenuta dva muzeja, sada je pitanje kako se nastaviti dalje, kako ponuditi više. Mislim da je važno da se razmišlja regionalno. Imate Srbiju, ali imate isto tako Crnu Goru ili možda Hrvatsku. A velika prednost Crne Gore ili Hrvatske je da imaju more. Mogao bi biti uspostavljen neki regionalni koncept, koji bi kombinovao obilazak grada sa odlaskom na more, a između malo kulture u vidu posete manastirima ili istorijskim mestima – Bosna, na primer, ima tragičnu istoriju, ali to je istorija i ljudi su zainteresovani, ima onih koji bi otišli da posete Srebrenicu. Albanija takođe ima veliki potencijal. Kao deo regionalne saradnje trebalo bi da bude osmišljen i neki regionalni koncept turizma. Još jedan veliki potencijal regionalnog karaktera je Dunav. Dosta kruzera već pristaje kod Beton hale i mnogi od njih su švajcarski, ali oni se ne zadržavaju ovde dugo, već nastavljaju dalje. Dunav nudi mnogo mogućnosti. Još nešto bi trebalo završiti što je pre moguće, a to je da se omogući vožnja biciklom duž obale Dunava. Sada možete da vozite bicikl tek na pojedinim mestima duž obale, ali još uvek ne možete to da činite čitavom dužinom reke kroz Beograd. Da, vidim dodatni potencijal. I šta je onda važno? Brendiranje. Hrvatska i Crna Gora su vrlo dobre u brendiranju, u oglašavanju na nekim evropskim tv kanalima, mislim da Srbija još nije tu stigla i da je to ono na čemu treba raditi.

Već nekoliko godina živite u Beogradu, kakvi su Vaši lični utisci iz Srbije i njenog glavnog grada?

– Živim u Beogradu duže nego što sam živeo u bilo kom gradu na svetu od svoje dvadesete godine. Jasno je da cenim ovaj grad, inače ne bih proveo šest godina ovde, u dva mandata. U Beogradu je vrlo lako kretati se po gradu, svuda. Nemate one velike distance koje imate u Berlinu na primer, da Vam treba skoro sat vremena gradskim prevozom da negde stignete. Zatim, život u Beogradu je jeftin. To je i grad sa bogatim noćnim životom, barovima, restoranima, uličnim aktivnostima, što se veoma ceni. Grad ima i puno zelenila i nudi različite aktivnosti, pa se može ići na Adu Ciganliju, posetiti centar, otići u Skadarliju… Ono što gradu nedostaje su muzeji, to je najveći nedostatak. I još jedna stvar koju svako može da primeti je kvalitet ljudi. Ljudi su topli, otvoreni, vole da komuniciraju, lako je razumeti se sa njima. I vole da uživaju. Sve ove stvari čine Beograd lepim mestom na kojem možete da napunite baterije.

.

Advertisements
, , , ,

Prijava

Subscribe to our RSS feed and social profiles to receive updates.

Nema komentara.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s