INTERVJU: NJ.E. AMBASADOR BRAZILA SERGIO LUIZ CANAES

22/09/2015

REČ AMBASADORA

Brazil neodoljivo privlači putnike iz čitavog sveta svojim prirodnim lepotama i bogatom kulturom. Njegova ekselencija ambasador Brazila gospodin Sergio Luiz Canaes priča nam o svojoj zemlji, ali i otkriva kakve će utiske poneti iz Srbije i Beograda.

Ambasador Sergio Canaes 03Želela bih da započnemo ovaj razgovor osvrtom na raznovrsnost brazilskog turizma – tu su priroda, avantura, istorijski i kulturni turizam… Ljudi ovde smatraju Brazil fascinantnom zemljom (iako većina nikada tamo nije ni bila) i veruju da je i turistička ponuda bogata i raznovrsna, ali uverena sam da realnost prevazilazi očekivanja?

– Brazil je zemlja kontinentalnih razmera, samim tim je i izuzetno raznolika. Klima u Brazilu varira od  ekvatorijalno-tropske na severu do umereno kontinentalne na jugu. Tako su tropske vrućine česte na severoistoku zemlje, dok na jugu, u državama Santa Katarina ili Parana, gde je klima slična evropskoj, pojava snega ne predstavlja ništa neobično na planinama iznad 1000 metara. Amazonska prašuma, koja se prostire na 5,5 miliona kvadratnih kilometara, većinom u Brazilu, predstavlja sama po sebi najraznovrsnije mesto na svetu po broju i vrstama biljnog i životinjskog sveta. Isto tako, brazilski narod je mešavina rasa i kultura; pored autohtonih Indijanaca i prvih portugalskih osvajača žive i mnogi drugi, poreklom iz čitavog sveta. Zato je odmah po dolasku u Brazil uočljiva izuzetna rasna i kulturna raznolikost. Tokom  svoje istorije i razvoja zemlje svako je ostavio svoj trag, na primer u arhitekturi, nošnji, kuhinji, muzici ili legendama koje su postale deo nacionalne baštine.

foto: David Rego Jr.

foto: David Rego Jr.

Postoji pet velikih regija u Brazilu, moglo bi se pretpostaviti da i iz te činjenice proizilazi raznovrsnost u turističkoj ponudi?

– Površina Brazila je gotovo jednaka čitavoj Evropi, tako da je prirodno da se pejzaži u velikoj meri razlikuju. Sever Brazila je praktično prekriven amazonskom parašumom; severoistok karakteriše polusuva i ujednačeno topla klima, postoje predivne plaže i brojni istorijski spomenici; centralno-zapadni deo, u kome se nalazi glavni grad Brazilija, privlači pažnju svojom prirodom, posebno močvarskim predelom zvanim Pantanal, veličine Francuske, sa izuzetno bogatom florom i verovatno najvećim brojem različitih vrsta ptica; jugoistok je svakako najrazvijeniji i bogatiji je deo zemlje, takođe je i najposećeniji, zahvaljujući Rio de Žaneiru i njegovom čuvenom karnevalu, pored istorijskih gradova u saveznoj državi Minas Žerais i privrednog mega-centra zemlje, Sao Paula; južna oblast najviše podseća na Evropu, bogata raznolikim pejzažima, posebno je poznata po vodopadima Foz do Iguasu. Kao što se može videti iz ovog kratkog pregleda, u Brazilu postoje atrakcije za svakoga: istorijske ture, eko ture, more, noćni život i još mnogo toga.

Koji su budući planovi u turizmu, postoje li neki posebni aspekti turizma koji su sada u fokusu kad je o budućem razvoju reč?

– Takozvani avanturistički turizam (gde je adrenalin glavni faktor) i ekološki turizam (u kome uglavnom uživamo u prirodi, pokušavajući da se ponovo sjedinimo sa njom) u poslednjih nekoliko godina su u najvećoj ekspanziji. Zahvaljujući brzom ekonomskom razvoju u poslednjih nekoliko decenija, Brazil je takođe postao destinacija za kupovinu i potrošnju ili, kako bi se danas moderno reklo, za šoping. Pored velikih tržnih centara u kojima se mogu naći poznate brazilske i svetske robne marke, turisti imaju priliku da kupe mnoge ručno rađene regionalne proizvode i suvenire. Povećan priliv turista je nametnuo razvoj infrastruktura neophodnih za ovu vrstu delatnosti – došlo je do gradnje i modernizacije aerodroma, hotela, restorana, drumskog saobraćaja, itd. – kao i bolju obuku osoblja koje radi u tom sektoru. Sve ove aktivnosti su posebno uočljive duž obale, sa čuvenim brazilskim plažama, kao i na lokacijama koje razvijaju avanturistički turizam. U ovom momentu, priliv stranih turista je povećan zahvaljujući održavanju velikih međunarodnih sportskih takmičenja u Brazilu, kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine, Panameričke igre i predstojeće Olimpijske igre 2016. u Rio da Žaneiru. Moram napomenuti i razvoj domaćeg turizma, samih Brazilaca, koji beleži značajan napredak u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući poboljšanoj infrastrukturi i većoj kupovnoj moći.

Koji je najbolji način da se upozna istinski, autentični Brazil? Da li je najbolji put tradicija, kuhinja…?

– Usled regionalnih razlika, može se reći da su i elementi koji definišu brazilstvo veoma različiti. Tako su muzika i ples drugačiji na severoistoku zemlje od juga; kuhinja Baije je različita od one u Parani, itd. Moguće je ipak upoznati pravi Brazil, vrlo specifičan, ograničen u prostoru i kulturi, čak i bez poznavanja čitavog Brazila i svih koji tamo žive. Svi su oni autentični, iako raznovrsni, i sam turista će izabrati onaj Brazil koji želi da upozna. Brazil se veoma razlikuje od Evrope: boje su drugačije (naročito zelena), proporcije zemlje (sve je daleko), fauna, flora, ukusi, ljudi i tradicije su takođe veoma raznovrsne. Kuhinja je, zahvaljujući uticaju autohtonih Indijanaca, afričkih i portugalskih doseljenika, postala bogatija i pretvorila se u svojstvenu gastronomiju. U velikim gradovima kao što je Sao Paulo posetioci će svakako imati priliku da probaju jela iz čitavog Brazila, ali i sveta. Jelo koje nazivamo nacionalnim specijalitetom je feižoada, a sprema se sa crnim pasuljem i sušenim svinjskim mesom. U Brazilu se uz feižoadu služe pirinač, zeljasto povrće, rendana mandioka i kriške pomorandže. Druga tipična jela su akaraže (knedlice vatapeja, sos od škampi ili ribe kururu), mokeka, neka vrsta guste čorbe ili paprikaša (osnova su riba, škampi, kokosovo mleko, začini i povrće) i mnoga druga, na bazi raznog povrća sa začinima kojih nema u Evropi, puno ribe i mesa uz obavezne soseve koji mogu biti i ljuti. U centralnom delu Brazila najprepoznatljivija kuhinja je iz savezne države Mato Groso, gde se razne vrste riba pripremaju na roštilju, umotane u lišće od banana i začinjene morskom solju. Svinjski kare, premazan medom, drugo je veoma poznato jelo tog regiona. Jug Brazila je najpoznatiji po svom čuvenom šurasku, raznim vrstama mesa koji se polako peče na roštilju, nabodeno na sabljama i postepeno se seče i služi u tankim šnitama. Nacionalno piće je kaipirinja i sprema se sa kašasom, rakijom od šećerne trske, šećerom i zelenim limunom sa puno leda. Brazilci su veliki ljubitelji piva, verovatno zbog vrućine, a ono se obavezno služi veoma hladno. Potrošnja, ali i proizvodnja vina postepeno rastu. Kao tropska zemlja, Brazil je veliki proizvođač prirodnih sokova, ali i voćnih napitaka, kao što je kokosova voda ili soda na bazi guarane. Ne smemo zaboraviti kafu, koju brazilci piju veoma vruću, jaku, u malim šoljicama i u svakoj prilici.

Brazilski karneval čuven je širom sveta. Šta karneval znači za same Brazilce i ima li još festivala i događaja tako živopisnih kao što je karneval?

– Karneval je stigao u Brazil iz Evrope, uglavnom iz Italije i Francuske, i već u 17. veku zabeležene su prve proslave. Karneval se obeležava tri dana pre pepelne srede, kada prestaje da se jede meso, odnosno počinje uskršnji post. U početku su proslave karnevala održavane na ulicama, danas je to u Riju svetski poznata atrakcija, sa defileom škola sambe, koje se svake godine takmiče na specijalno izgrađenom prostoru, sambodromu, svaka u živopisnim kostimima specijalno dizajniranim za tu priliku. U Riju praktično svaki kvart organizuje svoju uličnu zabavu, kao i razni klubovi zatvorenog tipa. Karneval se obeležava širom Brazila. Ipak, onaj u Rio de Žaneiru je najpoznatiji i danas je sigurno svetski brend. Brazilska turistička organizacija beleži da je samo za vreme karnevala 2014. zarađeno 2,5 milijarde dolara, od kojih 782 miliona samo u Riju. Treba ipak naglasiti da se karneval obeležava i u mnogim drugim gradovima širom Brazila: Salvador, Resife i Olinda, gde džinovske lutke, pored ostalih atrakcija, takođe privlače na hiljade turista.

foto: Rudy Huhold

foto: Rudy Huhold

Da li postoje podaci koliko putnika iz Srbije odlazi u Brazil i kakvi su uglavnom njihovi utisci?

– Od avgusta 2013, kada su ukinute turističke vize za građane obe zemlje, ambasada više nema mogućnost da prati statistike i samim tim nema uvid u broj turista koji odlaze iz Srbije u Brazil. Ipak, znamo da se velika većina onih koji su posetili moju zemlju vratila veoma zadovoljna i da su uživali tokom svog boravka, takođe zahvaljujući srdačnosti Brazilaca. Verujem da mnogi imaju čvrstu nameru da ponovo posete Brazil u budućnosti.

Kuda Brazilci najčešće putuju u ovom trenutku? Da li mislite da bismo mogli da očekujemo da vidimo više brazilskih turista u ovom delu Evrope i u Srbiji u nekom trenutku u bližoj budućnosti?

– Više od 6,4 miliona stranih turista posetilo je Brazil u 2014. godini i devizni prihod je iznosio 6,8 milijardi dolara. Iste godine, Brazilci su potrošili praktično četiri puta više sredstava u inostranstvu, odnosno 25,5 milijardi dolara. Ipak moram konstatovati da se Brazilci i Srbi još uvek slabo poznaju i posećuju. Pored susednih zemalja, brazilski turisti najviše putuju u SAD i zemlje Zapadne Evrope. Zahvaljujući ukidanju viza, Srbija i Balkan postepeno postaju nove turističke destinacije za Brazilce, posebno što se te zemlje uključuju u već postojeće evropske ture. Danas više nije neobično da se čuje brazilski portugalski jezik na ulicama Beograda, posebno u restoranima Skadarlije.

Odlazite uskoro iz Srbije, kakve utiske nosite odavde? Šta je Vaša najlepša uspomena kad je reč o Beogradu, ali i ovom delu sveta?

– Pošto se moja rezidencija nalazi u centru Beograda, kao urbanista po obrazovanju, šetajući po centru imao sam priliku da otkrijem mnoge detalje beogradske arhitenkture i urbanizma. Svakako ću poneti sa sobom lepa sećanja iz belog grada, na njegove dve velike reke, grada koji me je tako lepo primio. Restorani, srpska kuhinja i njena raznovrsna jela, bogat noćni život i, iznad svega, ljubazni ljudi, vedri i uvek spremni da pomognu, zauvek će ostati u mom sećanju. Nadam se da će i moji zemljaci veoma brzo otkriti lepote ovog grada i da će tokom boravka uživati u bogatoj turističkoj ponudi Beograda.

foto: Beto Garavello/LUME

foto: Beto Garavello/LUME

foto: Beto Garavello/LUME

foto: Beto Garavello/LUME

foto: Beto Garavello

foto: Beto Garavello

 

.

Advertisements
, , ,

Prijava

Subscribe to our RSS feed and social profiles to receive updates.

Nema komentara.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s