INTERVJU: NJ.E. AMBASADOR MAROKA ABDELLAH ZEGOUR

26/01/2016

REČ AMBASADORA

Maroko svojim pejzažima, kulturom, festivalima i brojnim drugim atrakcijama fascinira putnike iz svih krajeva sveta. Njegova ekselencija ambasador Maroka gospodin Abdellah Zegour priča nam o svojoj zemlji i njenim lepotama, ali i o svojim utiscima iz Srbije i Beograda.

1aaMnogi iz Srbije bi želeli da posete Vašu zemlju, ali često ni oni ne znaju šta sve Maroko gostima može da ponudi…

– Turistačka ponuda Maroka veoma je bogata i raznovrsna. Imamo primorski turizam na obalama Atlantskog okeana i Sredozmenog mora, to je ukupno 3500 km obale i još uvek nisu iskorišćeni svi potencijali koje imamo u ovoj oblasti. Agadir, koji se nalazi na obali Atlantika, veoma je poznat u svetu turizma, tu su i Tandžir, Esaura, El Džedida…  Na mediteranskoj obali postoji nova turistička zona Saidia, koja se razvijala tokom poslednjih petnaest godina. Naravno, tu je i kulturni turizam – Maroko je monarhija koja traje već više od dvanaest vekova i kao rezultat te duge kulturne tradicije imamo gradove kao što su Marakeš, koji je tokom istorije nekoliko puta bio prestonica Maroka, zatim Fes, Rabat, Meknes. Njih u Maroku zovemo carskim gradovima jer su svi oni u nekom trenutku bili prestonice. Dakle, imamo izuzetno kulturno nasleđe, ali razvijamo i nove forme turizma. Maroko je u priličnoj meri planinska zemlja, a planinski turizam se posebno razvija tokom poslednjih petnaest-dvadeset godina. U oblasti Sahare na jugu i jugoistoku zemlje postoji pustinjski turizam, namenjen onima koji vole pesak i koje interesuje nomadski život. Tokom poslednje decenije razvija se i kongresni turizam, naročito u Marakešu, koji postaje jedan od najpoznatijih međunarodnih kongresnih gradova u severnoj Africi i šire. Nema dana da se u Marakešu ne održava bar jedan međunarodni kongres. Marakeš je turistički grad i ima mnogo smeštajnih kapaciteta, postoji na desetine ili možda čak na stotine hotela u ovom gradu, to delom objašnjava razvoj kongresnog turizma u Marakešu. No, Marakeš je izuzetna turistička destinacija već zbog svoje kulture i tradicije. To je za mene možda i najautentičniji grad u Maroku, zbog svojih građevina, boja, vegetacije… Medicinski turizam takođe počinje da se razvija u većim gradovima, pogotovo stomatološki turizam i estetska hirurgija.

Agadir (foto: Wikimedia Commons / Marco Riss; CC BY-SA 3.0)

Agadir (foto: Wikimedia Commons / Marco Riss; CC BY-SA 3.0)

Kada neko putuje u Maroko po prvi put, odakle bi bilo dobro da počne svoj obilazak kako bi što bolje upoznao zemlju?

– Mislim da je za nekoga ko dolazi u Maroko po prvi put dobro da počne od otkrivanja autentičnog Maroka obilaskom carskih gradova – onih gradova koji su bili prestonice naše zemlje tokom istorije, a to su Marakeš, Meknes, Fes i Rabat. U ovim gradovima turisti mogu da upoznaju autentično marokansko društvo i tradicionalni način života ljudi u Maroku – kuhinju, način oblačenja, izradu predmeta od kože i predmeta od drveta i druge tradicionalne zanate… Mislim da posetilac prvo treba da otkrije šta je Maroko bio u prošlosti, a zatim da pokuša da upozna i nove aspekte života i nove vidove turizma u zemlji – primorski turizam, planinski turizam… Autentičnost marokanskog društva najbolje se da sagledati u pomenutim starim gradovima, kao i u ruralnim područjima. Turisti koji imaju vremena mogu da provedu nekoliko dana na tradicionalnom imanju sa ljudima sa sela kako bi upoznali njihov način života. U Maroku i danas postoje čak i nomadi i oni putuju iz jedne oblasti u drugu sa svojim kamilama, kravama, konjima i ostalim životinjama, tražeći nova mesta gde će životinje moći da nađu travu i vodu. U istočnom i jugoistočnom delu Maroka postoji mnogo oaza, možete naići na zelene doline u pustinji, na zelene reke okružene palmama i vegetacijom, dok sa obe strane imate pustinju i pesak. To je deo Maroka koji je takođe veoma interesantno otkriti.

Marakeš (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Marakeš – Menara (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Tarudant (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Tarudant (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

U Maroku se održava veliki broj autentičnih, živopisnih festivala. Koji od njih su najautentičniji, najživopisniji i konačno najatraktivniji za posetioce?

– Postoje tradicionalni festivali širom Maroka. Festival u Tan Tanu je festival pustinje i nomada, koji se svake godine okupljaju da bi trgovali. Kroz istoriju je taj događaj prerastao u kulturni festival, sa brojnim drugim atrakcijama. U El Džedidi, blizu Kazablanke, postoji festival koji traje nedelju dana, a posvećen je tradiciji, fantaziji, priredbama sa konjima… Posetioci su smešteni u šatorima, ali ti šatori nisu isti kao oni u Sahari jer je El Džedida na obali okeana i pejzaž je drugačiji. U Meknesu se obeležava godišnjica rođenja proroka Muhameda i postoji još jedan festival, nazvan Nedi Benaissa, sa posebnim običajima. Ljudi igraju, čak i preteruju u plesu, igraju dok ne izgube razum, a onda počinju da napadaju druge, ponašaju se kao da su van sebe ta tri dana, to je specifičnost ovog festivala. Postoji i tradicionalni gnava festival u Esauri, gradu na obali Atlantika. Gnava je muzika podsaharske Afrike, u Maroko je stigla pre četiri veka, kada su marokanski sultani vladali i pojedinim drugim delovima Afrike. Ljudi iz podsaharskih oblasti koji su se u to vreme doseljavali u Maroko sa sobom su nosili i svoju tradiciju i posebno svoju muziku. Mnogo ljudi iz inostranstva danas dolazi na festival u Esauri jer postoje veze između muzike koja se sluša u Evropi i Americi i gnava muzike. Veoma poznati soul muzičari iz SAD su na ovom festivalu svirali zajedno sa lokalnim gnava muzičarima.

U Maroku danas imamo i muzičke festivale, a najveći i najvažniji tokom poslednjih petnaest godina je onaj koji se svake godine održava u Rabatu. Zove se Mawazine, što na arapskom znači ritam, i traje nedelju dana. Na ovom festivalu su nastupale najveće svetske pop zvezde, kao što su Jennifer Lopez i Shakira. Gostovale su i brojne muzičke zvezde arapskog sveta, kao i izvođači marokanske tradicionalne i popularne muzike. Svake večeri muzičari nastupaju na pet bina, a u publici se okupi oko sto hiljada ljudi. I internacionalni muzički festival koji se održava u Agadiru okuplja muzičare i pevače iz čitavog sveta i naravno iz Maroka. Agadir se nalazi u delu zemlje gde se govori berberski jezik – amazig, pa je i na festivalu taj jezik najzastupljeniji. Čuven je i Festival duhovne muzike u Fesu, koji je bio prvi grad izgrađen u Maroku pre dvanaest vekova i prva prestonica prve dinastije u zemlji. Festival okuplja umetnike iz oblasti duhovne muzike iz svih regiona arapskog i islamskog sveta, iz Indije, iz zapadnih zemalja… Brojni turisti dolaze u Maroko upravo zbog ovog festivala jer je poseban i jer dosta ljudi voli ovu vrstu muzike. I bez obzira na to koji su jezik i religija u pitanju, duh muzike je isti. Širom Maroka sve je više i više festivala, danas bar dvadesetak gradova ima svoje festivale na godišnjem nivou. Tradicija festivala oduvek je postojala u Maroku, vremenom se samo sa jedne oblasti prenela na drugu, pa su nakon tradicionalnih počeli da se održavaju i muzički festivali. Do promena u praksi došlo je u skladu sa modernim vremenima i novim tehnologijama, koje su danas svuda prisutne. Ali marokanski duh autentičnosti i originalnosti je i dalje očuvan i svi se trude da ga zadrže.

Musem u Tan Tan je 2005. godine uvršten u nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva od strane UNESCO-a, a na toj listi Maroko ima još nekoliko predstavnika. Među njima je i kuhinja Šefšaena, grada u severnom delu zemlje koji je inače poznat po svojim plavim fasadama. Na UNESCO-voj listi ova kuhinja se našla zbog svog neobičnog spoja marokanskog i španskog načina kuvanja. To područje bilo je okupirano od strane Španaca tokom jedne polovine prošlog veka i to se odrazilo na tamošnji način života i tamošnju kuhinju. Marokanci uglavnom nisu veliki ljubitelji ribe i ne jedu je u onoj meri u kojoj to čine Japanci, Španci ili Portugalci. Mi više volimo govedinu, jagnjetinu… Premda sve više otkrivamo blagodeti ribe, pa je sve više ljudi i jede. Međutim, u severnom Maroku su tu tradiciju još ranije preuzeli od Španaca i to je njihovu kuhinju učinilo posebnom. Zatim, postoji istorijsko mesto u Marakešu gde vekovima nastupaju pevači, gimnastičari, ljudi koji igraju sa zmijama, majmunima… To je još jedan vid nematerijalnog kulturnog nasleđa u Maroku koji se našao na na UNESCO-ovoj listi. Mi smo zemlja velikog kulturnog bogatstva i raznovrsnosti. Maroko ima svoj arapski dijalekat, ali čak i tu postoje izvesne razlike od mesta do mesta, u akcentu i izgovoru. I berberski dijalekti se razlikuju, i to u velikoj meri, svaka oblast ima svoj berberski, odnosno amazir dijalekat. Sva ta raznovrsnost dijalekata i kulture čini Maroko izuzetnom turističkom destinacijom. Ako ste antropolog i želite da upoznajete ljude i istražujete njihov mentalitet, u Maroku ćete naći ono što tražite. Maroko je prilično velika zemlja i to jednim delom objašnjava te brojne regionalne razlike, ali i istorija zemlje objašnjava dosta toga. U poslednjih tri hiljade godina više civilizacija je prošlo ili se zadržalo u Maroku, bili su tu Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Vandali, Vizantinci i na kraju muslimani, koji su došli iz Saudijske Arabije pre hiljadu petsto godina. To je poslednja velika civilizacija koja je došla sa prostora izvan Maroka i oblikovala um i duh stanovništva u zemlji. Ali sve su civilizacije imale izvestan uticaj na društvo. Danas, recimo, u nekim oblastima Maroka imamo ljude svetle puti i plavih očiju, zbog mešanja stanovništva kroz istoriju. A u poslednjih sto pedeset godina posebno smo bili izloženi španskom, portugalskom i francuskom uticaju. I danas na obali Atlantskog okeana imamo bar četiri portugalska grada, kao što su Esaura, Mazagan, Azila, Laraš. Trudimo se da obnovimo te gradove i da ih čuvamo kao deo zajedničkog nasleđa koje delimo sa Španijom i Portugalom. Važan izvor uticaja na marokansko stanovništvo je i vreme koje su Marokanci proveli u Španiji. Osam vekova proveli su u Andaluziji, sve dok 1492. godine nisu konačno otišli iz Španije. Tokom tog vremena razvijali su kulturu, pre svega književnost, medicinu… Španija je u to vreme bila mesto gde su koegzistirale sve religije, posebno tri monoteističke – islam, hrišćanstvo i judaizam – i postojala je tolerancija među religijama koje nažalost danas nema u toj meri. Vreme provedeno u Andaluziji ostavilo je prilično dubok trag na prirodu marokanskog naroda tog vremena.

Fez - fontana (foto: pixbay.com / Mittkac; CC0 Public Domain)

Fez – fontana (foto: pixbay.com / Mittkac; CC0 Public Domain)

Pričamo opširno o tradicionalnim aspektima života u Maroku, a kakvo je moderno lice Maroka danas?

– Ponosni smo u Maroku na naš spoj autentičnosti i modernosti. Na ulicama ćete videti ljude u odelima kao i svuda u svetu, ali i one koji su obučeni u tradicionalnu marokansku odeću. Mnogi od onih koji nose odela se, kad dođu kući, presvuku u tradicionalnu odeću, opušteniji smo tako. I to je nešto što svakodnevno praktikujemo – prelazimo sa jednog načina života na drugi bez problema, to nam je već postala tradicija. Naravno, neki gradovi su moderniji od drugih. Može se reći da je Kazablanka najmodernija jer je to nov grad, izgrađen u dvadesetom veku. Postoji unutar ove moderne metropole mali tradicionalni grad, ono što na arapskom zovemo medina, i on tu stoji već vekovima, ali veći deo Kazablanke je izgrađen tokom francuskog protektorata u novom gotskom stilu. To je isto tako kulturna baština Maroka, čuvamo i tu vrstu arhitekture. Sve zgrade koje su u centru Kazablanke sagrađene pre jednog veka, početkom francuskog protektorata, ubrajaju se u naše kulturno nasleđe. Nije dozvoljeno menjati ih, naročito ne njihove fasade. Kazablanka je danas ogroman grad sa oko pet miliona stanovnika i u njoj možete sresti ljude iz svih krajeva Maroka. Mnogi su se doselili iz ruralnih područja tokom proteklih decenija, Kazablanka je kao industrijska i ekonomska prestonica zemlje privukla mnogo ljudi iz svih krajeva. Građevine koje turisti mogu da posete u ovom gradu stare su jedan vek, najviše vek i po – dakle, ne onoliko koliko su stara zdanja u Marakešu, Fesu, Rabatu ili Meknesu. Postoji i jedna nova građevina, ali sa aspektima tradicionalnog – Velika džamija Hasana II, koju je pre nešto više od dvadeset godina podigao tadašnji kralj Hasan II. Ovo velelepna građevina može da primi sto hiljada ljudi – dvadeset do dvadeset pet hiljada može da stane unutra i osamdesetak hiljada može da stane u dvorištu, ispred džamije. To je moderno zdanje, ali je u isto vreme i simbol slavne prošlosti marokanskih dinastija, trag koji je kralj Hasan II želeo da ostavi kao monarh iz Alavit dinastije, koja vlada Marokom već četiri veka.

Kazablanka - Džamija Hasana II

Kazablanka – Džamija Hasana II (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Skoro svi gradovi u Maroku imaju stari i novi deo. To se može videti i u Beogradu, ali razlika nije tako velika. U Maroku razlika može biti vrlo izrazita – kuće i zgrade u starom delu građene su tradicionalnim materijalima, dok je novi deo grada sagrađen u skladu sa savremenim standardima. Ali kao što sam već rekao, spoj autentičnosti i modernosti je poseban aspekt marokanske kulture i za Marokance je važno da nađu način da pomire ta dva aspekta. A možda je to i jedna od tajni stabilnosti naše zemlje. U Maroku imamo duboko ukorenjen identitet. Mi smo monarhija od 12. veka. Nismo bili pod okupacijom stranih sila, osim u kratkom vremenskom periodu od 1912. do 1956. godine, kada je zemlja bila delom pod francuskim i delom pod španskim protektoratom, ali to je manje od pola veka i nema istorijski značaj. Imamo dugu istoriju i znamo ko smo. I naravno, ponosni smo na to. Možda smo ekonomski skromna zemlja, ali imamo bogatu kulturu i tradiciju i trudimo se da sve to očuvamo kao svoj nacionalni identitet.

Marakeš (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Marakeš – Trg Đemaa el-Fnaa (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Ljudi ovde u velikom broju priželjkuju da otputuju u Maroko, ali nije veliki broj onih koji su do sada imali prilike do to i ostvare. Šta bi pre svega trebalo unaprediti kako bi se ta situacija promenila?

– Primetio sam da se ljudi iz Srbije interesuju za Maroko – kao za turističku destinaciju, a možda i kao za civilizaciju. Mnogo ljudi odavde želi da ode u Maroko, ali postoje neke poteškoće, posebno finansijske prirode. U Maroku nemamo masovni turizam. Odlučili smo se za turizam visokih standarda, to je turizam sa četiri ili pet zvezdica. Zbog toga je u Maroku generalno pomalo skupo, ali je najveći problem vazdušni saobraćaj između naše dve zemlje. Nažalost, nemamo direktnu liniju Kazablanka-Beograd, da je imamo bilo bi jeftinije. Pokušavamo da podstaknemo avio kompanije i ovde i u Maroku da probaju da uspostave ovu liniju kako ljudima bilo lakše da putuju jer Vam sada za put od Beograda do Kazablanke treba čitav dan, morate da letite preko Rima, Pariza ili nekog drugog grada… Marokanci takođe žele da putuju u Srbiju, ali imaju isti problem. Naravno, avio kompanije imaju svoju računicu, to je pitanje isplativosti i finansija, a ne dobre volje. Pojedini turoperateri, koji su zainteresovani za organizaciju putovanja u Maroko, s vremena na vreme organizuju neki čarter let, ali to nije dovoljno. Ipak, broj ljudi iz Srbije koji putuju u Maroko povećava se iz godine u godinu. Maroko danas godišnje poseti deset miliona turista iz čitavog sveta. Zapadnoevropske i skandinavske zemlje su i dalje naši glavni klijenti, ali imamo sve više posetilaca iz Japana, Rusije, Amerike… Naša Vizija 2020 predviđa da kroz nekoliko godina imamo dvadeset miliona turista i da dupliramo smeštajne kapacitete. Imamo velike ambicije u oblasti turizma jer je to jedan od važnijih sektora marokanske privrede – čini oko dvanaest odsto BDP-a zemlje i zapošljava pola miliona ljudi. Postoji značajan potencijal koji još uvek nije iskorišćen i moramo da radimo na tome da iskoristimo sve mogućnosti koje imamo. Nadam se i da ćemo bilateralno razvijati i razmenu ljudi između Srbije i Maroka. Za mene je razmena ljudi podjednako važna, ako ne i važnija, od ekonomske razmene. Moramo prvo da se upoznamo, da se razumemo, to je važnije nego posao. Naravno, i jedno i drugo je važno, ali da poznajemo jedni druge je osnova svega. A turizam je glavni vektor razvoja ove ljudske razmene između zemalja i naroda.

Rabat (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Rabat – Hassan kula (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Šta po Vašem mišljenju može biti zanimljivo u Srbiji za posetioce iz Maroka? Koliki je potencijal Srbije da privuče turiste iz Vaše zemlje?

– Srbija se razlikuje od Maroka. Marokanci bi trebalo da upoznaju način života u Srbiji, koji je u nekim aspektima bolji nego u Maroku, to se mora priznati. Ljudi u Srbiji su disciplinovaniji. U zemljama Severne Afrile ljudi su vrele krvi, kao i svi sa Mediterana. Zatim, priroda u Srbiji je divna. Na severu Maroka su zeleni pejzaži i oni zahvataju jednu četvrtinu zemlje, ali tri četvrtine Maroka su suvi, pustinjski predeli. Poseta zemlji koja je ovako zelena, sa svim ovim planinama i dolinama, predstavljala bi poseban doživljaj za ljude iz Maroka. U muslimanskim zemljama reke postoje samo u raju. (smeh) Dakle, Marokancima bi se ovde dopalo – zelenilo, reke, doline… Srbija ima i istorijsko nasleđe, mogu se videti tragovi drevnih civilizacija, od Rimljana, preko Vizantinaca, do Turaka, kao i drugih civilizacija koje su prošle kroz Srbiju. Beograd između ostalog ima Kalemegdan, Novi Sad takođe ima šta da pokaže, svaki grad ima svoje specifičnosti. U Beogradu postoje i značajni tragovi moderne istorije. Tito je bio veliki čovek u Trećem svetu pedesetih, šezdesetih godina, svi u Maroku znaju za Maršala Tita i Jugoslaviju iz tog vremena i svi bi želeli da posete Titov grob. Prednost je i to što se iz Beograda mogu lako posetiti druge zemlje u regionu – do Budimpešte se stiže za četiri sata, nekoliko sati je potrebno i do Sofije, a odatle još samo nekoliko sati do Crnog mora, ni Sarajevo nije daleko, kao ni hrvatska ostrva na Jadranu… Naravno, sve zavisi i od turoperatora, kakve će ture oni osmisliti da bi putovanje bilo zanimljivo posetiocima koji dolaze iz Maroka i iz drugih arapskih zemalja.

Već duže vreme ste u Beogradu, kakvi su Vaši utisci?

– Nosim veoma lepe utiske iz Srbije, posebno iz Beograda. Proveo sam dvanaest godina u Briselu tokom osamdesetih i devedesetih, živeo sam i u Strazburu, posetio sam dosta zemalja i kad poredim Beograd sa svim mestima koje sam imao prilike da vidim, srpska prestonica ima mnogo prednosti, posebno za svakodnevni život. Beograd je prilično miran grad i više mi prija za život od Njujorka ili Pariza. Takođe, ljudi iz Srbije su generalno dobri ljudi. Mogu se uočiti zajedničke crte kod srpskog i mediteranskih naroda – gostoprimstvo i porodične vrednosti. I u Srbiji je očuvan kult porodice, okupljanja, gostoljubivosti, ljudi pozivaju jedni druge u svoje kuće i posećuju se bez mnogo formalnosti. Živim svaki dan među Srbima i mogu reći da oni generalno poštuju druge i da su spremni da pomognu. Možda to ne važi baš za sve ljude ovde, ali govorim o većini onih sa kojima sam lično imao priliku da budem u kontaktu. Ja sam na kraju svoje diplomatske karijere, posetio sam puno zemalja u svetu i moja iskustva kao diplomate iz Beograda su pozitivna.

Oukaimeden (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Oukaimeden ski centar (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Uzud vodopadi u Atlas planinama (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

Uzud vodopadi u Atlas planinama (foto: Ambasada Maroka u Beogradu)

.

Advertisements
, , ,

Prijava

Subscribe to our RSS feed and social profiles to receive updates.

Nema komentara.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s